Uh, leto u Barseloni zna da bude baš vruće. Ulazim u kafić preko puta Citadela parka i sve što mi treba je punjač i hladna kafa. Ili bolje hladna sangrija. Naravno da sedim blizu šanka dok mi je telefon prikačen za punjač, a ja za telefon. Devojka koja radi me pita odakle sam i kako mi se sviđa Barsa. Čoveče, kako mi se sviđa, zaljubila sam se. Još na putu od aerodorma, ljubav na prvi pogled.
Pored mene sedaju još dve devojke, jedna je nosila veliki šešir uklopljen sa tašnom. Mnogo volim lepe,doterane ljude koji vode računa o sebi, da pričam sa njima, da se družim, astrološkinja kaže da je to zbog moje Venere u Biku. Jedna je Italijanka, a druga je iz Portugala, treba im punjač i tako krećemo u priču o putovanjima i Barseloni.
Četiri devojke, iz Španije, Portugala, Italije i Srbije sede u malenom baru, u jednoj od najdužih ulica u Barseloni. Upoznaju se i dogovaraju za sledeće piće i izlazak. Da, one su mi tada i rekle za bazen na krovu na kojem sam već sutradan bila.
Put u Barselonu je bio pola odmor, a pola posao. Imam taj dar da u svemu pronađem nešto dobro i da skokckam sve po mojoj meri. Tako da sam tamo otputovala sama. Imala sam nekoliko drugarica koje tamo žive, ali nisu imale vremena da po ceo dan budu sa mnom. Imala sam celih 7 dana sama sa sobom u tom magičnom gradu. Dok se ne preselim u kancelariju.
Jako je važno biti otvoren prema ljudima, nije ništa strašno da pitate nekoga na ulici gde se šta nalazi, koliko košta, kuda da idete i ostalo. Nigde na svetu se nisam srela sa neljubaznim ljudima koji će vas otkačiti. I ako vas neko samo zaobiđe, pitajte sledećeg. Ako ne znaju engleski npr. samo ih ohrabrite malo da pričaju i objasniće vam rukama i nogama. Stvarno je tako.
Ušla sam u market i pitala kasirku kako da dodjem do Gaudijevog parka, mapa mi pokazuje da sam blizu ali ne znam kuda tačno da idem. Ona se okreće ka ženi koje čeka da plati i govori joj da sačeka momenat, izlazi iz prodavnice da bi mi pokazala stepenice kojim da se popnem. Wow, pa hvala puno, vrlo ste ljubazni. De nada cariña, smeši se i vraća se nazad. Eto, ništa strašno se ne dešava ako se izgubite, ako mape krenu da baguju, ako ne razumete nešto dok ste u radnji. Snaći ćete se.
Ono što često čujem je šta ću ja tamo sama. Okej, razumem, zavisi šta je kome prioritet. Ja sam neko ko će putovati, ako mi se putuje, po svaku cenu. Naravno da ću se pre kombinovati sa društvom, ali ako niko ne može ili mu se ne ide na tu destinaciju, otišla bih sama. Često ćete i čuti od ljudi koji dosta putuju da odlaze sami, ali tamo upoznaju lokalce, druge turiste i bude im jedno nezaboravno putovanje.
Ako se pitate možda ko će da vas slika, Kinezi su uvek tu. Svuda ih ima, a ako su u nečemu dobri, onda sigurno znam da je to fotkanje. Oni su fini, neće pobeći sa vašim telefonom, a potrudiće sa da vam slika izgleda vrh.
Postoje sjajne aplikacija preko kojih možete da se umrežite sa ljudima koji isto putuju kao i vi. Mnogi svetski putnici ih korsite. Takođe i grupe na Facebook-u gde možete pročitati razna iskustva i upoznati ljude širom sveta. Ja sam u grupi The Solo Female Traveler Network, kao i Putoholičari gde svakodnevno dobijam nove informacije o putovanjima. Sigurno ima još izvora kako biste se pripremili pre prvog solo puta.
Putovanje u Barselonu me je potpuno promenilo. Prvo nikada ranije nisam putovala sama avionom, ni trčala po aerodromu u Minhenu, ni jurila izlaze u Frankfurtu. Naravno da je lakše kad si sa nekim, pa se u tim situacijama snalazite zajedno kako znate. Ali snašla sam se i ja bez ikakvih problema i isto sam trčala kao što bih da je još neko bio sa mnom.
Shvatila sam da može biti super kada istražujete grad sami, pa idete gde vam se ide i napravite pauzu kada želite. Ne skrenete levo ka radnjama, nego odete desno ka plaži. Sve je na vama, sve što treba da radite je da udovoljavate sebi. Naravno konstano ste na mreži sa kim god želite, jer ljubav preko žice je najnormalnija stvar danas. Nameseti se da upoznate sjajne ljude, sa nekima od njih ostanete u kontaktu. Tako sam baš u Barsi srela svog druga sa Sicilije, kojeg nisam videla godinama. Ni na Siciliji, ni u Srbiji..baš tu, u Barsi. Jer nikad se ne zna.
Do sledećeg čitanja,
Od srca,
K.
